Электронная библиотека

Очередной выпуск «Славянского альманаха» (№ 3–4 за 2022 г.) отражает основные направления комплексных научных исследований в области славяноведения. Издание включает статьи и материалы по актуальным проблемам истории славянских народов, языкознания,
этнолингвистики, литературоведения и истории науки. Хронологический охват материалов — от Средневековья до современности. Издание рассчитано как на специалистов, так и на широкий круг читателей.

У Београду је од 20. до 27. августа 2018. године одржан XVI међународни конгрес слависта. XVI међународни конгрес слависта у Београду добио је највећу медијску подршку од дневног листа Политика. Пуних шест месеци, од фебруара до августа, Политика је објављивала текстове о конгресу, славистици и славистима. Текстове су писали угледни домаћи и страни слависти. Скоро сви текстови се, уз сагласност аутора, објављују у овој књизи.

Уређивачки одбор: проф. др Бошко Сувајџић, проф. др Петар Буњак, проф. др Вељко Брборић, проф. др Рајна Драгићевић, доц. др Далибор Соколовић.
Рецензенти: проф. др Елена Г. Лукашанец (Белорусија), проф. др Ирена Страмљич Брезник (Словенија), проф. др Александар Милановић (Србија).

Нова књига Срете З. Танасића обухвата неке од најважнијих ауторових радова из области синтаксе савременог српског језика, превасходно намењених стручној јавности на територији Републике Српске. У предговору аутор истиче да су обухваћени радови посвећени синтакси глагола, синтакси пасива, синтакси падежа, проблемима као што су номинализација и декомпозиција, а да ће посебна књига бити намењена синтакси сложене реченице.

Главни и одговорни уредник: Сања Терзић.

Резцензенти: др Владислава Ружић, редовни професор, Филозофски факултет у Новом Саду; др Миjана Кубурић Мацура, доцент, Филолошки факултет у Бањоj Луци.

Монография И.В. Чуркиной посвящена славянофильскому движению в России, в ней рассматриваются различные варианты идеологии славянофилов и основные аспекты их деятельности. Особо изучены связи славянофилов с представителями зарубежных славян и выделены отличительные черты их взаимодействия во второй половине ХIХ – начале ХХ в. Автору удалось выявить новых идеологов славянофильства, анализ взглядов которых позволяет расширить понимание сущности и специфики этого течения мысли и его влияния на дальнейшую судьбу России. Книга рассчитана на широкий круг читателей, интересующихся славянофилами в России и их взаимосвязями с национальными движениями зарубежных славян.