Русија и Србија на прелому векова: српске теме Андреја Шемјакина / [одговорни уредник Алексеј Ј. Тимофејев]. - Београд : Институт за новију историју Србије : Центар за Руске и Источноевропске студије »М. Јовановић« Филозофског факултета Универзитета : Информатика ; Москва: Институт за словенске студије РАН; Историјски институт, 2020 (Београд : Графо сан). - 354 с.
Сборник посвящен памяти выдающегося российского сербиста Андрея Леонидовича Шемякина. В его основу легли доклады, прочитанные 19-20 апреля 2019 г. в Белграде на Международной конференции " Россия и Сербия на изломе веков. Сербские темы Андрея Шемякина". Статьи касаются различных вопросов - истории русско-сербских связей бурного периода XIX-XX вв., историографического анализа русской сербистики и сербской русистики Нового времени, имагологии и формирования образа "чужого" в истории Сербии, формирования и развития идей и идеологии в сербском обществе и влияния на него русской общественной мысли, воспоминаний об Андрее Леонидовиче и др. В приложении помещено письмо А.Л. Шемякина Дж. Станковичу (25.12.1993), неопубликованная рецензия А.Л. Шемякина на книгу "Гимназия в лицах", некрологи и соболезнования в связи с кончиной А.Л. Шемякина.
ISBN 978-86-7005-165-2
Редакция: А.Ю. Тимофееев (ответственный редактор), Ю.А. Борисенок, Г. Милорадович, Р. Попович, А.А. Силкин, М. Живанович
Рецензенты: Т. Суботин-Голубович, В.С. Путятин, М. Пиляк, А.С. Аникеев
Предговор редакције
М. Бjелајац. Уводни гoвор директора Института за новију историју Србије
Андреј Шемјакин – човек и научник
А. Б. Арсењев. Сарадња и дружење са Андрејем Шемјакином
М. В. Белов. „Руси о Србији и Србима“: између првог и другог тома
Ј. А. Борисјонок. Андреј Шемјакин, Мирослав Јовановић и руско-српске историјске везе 1990-2010-их
Ј. В. Вишњаков. Народ и власт у независној Србији према оценама А. Л. Шемјакина
Д. Денда. Андреј Л. Шемјакин као сарадник одељења за војну историју Института за стратегијска истраживања МО РС
Љ. В. Кузмичева. У завичају Николе Пашића
Д. Леовац. Андреј Л. Шемјакин – пријатељ и колега
М. В. Лескинен. Андреј
К. В. Никифоров, А. А. Силкин. Андреј Шемјакин о Србији и Србима
Л. Перовић. Пријатељство и сарадња са А. Л. Шемјакином
Р. Ј. Поповић. Српско-руске теме у издањима Историјског института – допринос Андреја Шемјакина
С. Рајић. Српска политика и друштво 19. и с почетка 20. века - парадигме Андреја Шемјакина
М. М. Фролова. А.Л.Шемјакин као аутор серије зборника радова „Словени и Русија“
Историја српско-руских односа у 19. и 20. веку
Ј. П. Аншаков. Допринос руских људи са обала Волге ослободилачкој борби Јужних Словена током Источне кризе 1875-1878. године
А. Тимофејев. Динамика друштвених, културних и економских веза Русије и Србије на прелому 19. и 20. века
Н. Б. Поповић. Трговина између Србије и Русије крајем 19. века
О. А. Дубовик. Питање османског наслеђа у српским и бугарским пројектима 80-их и 90-их година XIX века (Никола Пашић и Стефан Стамболов)
Г. Милорадовић. Покушај наоружавања Српске војске руским брзометним пушкама 1891–1915. године
Л. Ј. Пахомова. Српско становништво Босне и Херцеговине у радовима етнографа током 1890-их
В. Б. Хлебникова. Посредничка улога руских дипломата у српско-црногорским односима на почетку 20. века
Н. С. Гусев. Однос руског друштва према српско-аустријском сукобу 1912-1913. године
М. Живановић. Смрт и погреб руског посланика у Београду Николаја Хенриковича Хартвига 1914. године
М. Радивојевић. Добровољачки покрет у Русији, 1914 -1916. године
M. Исић. Настанак и судбина пука мајора Благотића
Н. А. Копилов. Доживљаји доброг апотекара Радуле Гајде у Русији
В. Драгосављевић. СССР у идеологији ЈНП, Збор 1934 -1941. године
А.Б. Арсењев. „Руски дом“ у Београду после 1941. године
Прилози
Прилог 1. Писмо Андреја Шемјакина професору Ђ. Станковићу, 25. децембар 1993. године
Прилог 2. Рецензија А. Л. Шемјакина за рукопис „Гимназија у лицама. Прва руско-српска гимназија у Београду (1920-1944),” 25. октобра 2017. године
Прилог 3. Некролог и изјаве саучешћа пристигли поводом смрти А. Л. Шемјакина
Издание имеет грифы: Институт новейшей истории Сербии, Институт славяноведения РАН, Исторический институт, Центр российских и восточноевропейских исследований имени Мирослава Йовановича Философского факультета Белградского университета, Информатика А.Д.