Гускова Ј.Ј. Спољна политика Русије у годинама Југословенске кризе. Нови Сад, 2021

Криза југословенске федерације тешко је искушење не само за народе који живе на њеној територији већ и за читаву Европу. Европске државе, САД, Русија и светска заједница трагале су за путевима решавања бројних, веома сложених проблема, проистеклих из распада СФРЈ, СССР-а и Чехословачке. Политика СССР-а током последњих година постојања, а потом и нове Русије, према Југославији која се распадала, била је сложена и двосмислена. У књизи се на основу објављених докумената и југословенске и руске архивске грађе разматрају фазе у развоју спољне политике Совјетског Савеза и Русије према Балкану од 1985. до 1995. године, у време владавине Михаила Горбачова и Бориса Јељцина, кад се на месту министра спољних послова налазио Андреј Козирјев, као и фактори који су утицали на њено обликовање.

 ISBN 978-86-7946-363-0

Главни и одговорни уредник: Проф. др Милован Митровић

Рецензенти: Др Славенко Терзић, дописни члан САНУ, Београд, Др Виктор Иванович Косик, виши научни истраживач, Москва, Проф. др Јелена Георгијевна Пономарјова, Москва

Преводилац рукописа са руског језика Мср Сузана Стојковић, Крушевац

Штампање ове књиге помогли су Министарство културе и информисања Републике Србије

Садржај

Предговор

Део I (1985–1991)

Глава 1.

Мало историје. Историјска традиција у условима  политичког прагматизма

Је ли Русија помагала или није?

Успони и падови у односима у периоду социјализма

Глава 2.

„Горбачовљева доктрина”: одустајање од контроле и командовања над социјалистичким земљама

Импровизација у импровизацији

Југославија. Свеобухватна криза

Односи између Југославије и СССР-а: велике наде

„Биће врло занимљиво да упознамо једни друге”

Треба „избећи југословенско ’искуство’”

Глава 3.

Пријатељство у условима кризе. Последње године Социјалистичких федерација

Слабљење државности СФРЈ и СССР-а

Спољна политика и њен југословенски правац

Словенија и Хрватска на путу ка независности и позиција СССР-а

Балканско ривалство

Промене у Министарству спољних послова

СССР се залаже за јединствену Југославију

Помирити Србију и Хрватску

Део II (1992–1995)

Глава 4.

Година 1992. Без националне идеје

Наш министар њихових спољних послова

Важно је ко је за кормилом

Од детанта до савезништва

„Санкције нису казна већ подршка разумним снагама”

„Срби разумеју само језик силе”

Народ Русије је против

Врховни савет. Посвећеност југословенском проблему

Тактика у одсуству стратегије

Медији, научници, јавно мњење

Глава 5.

Година 1993. Од пасивног посматрања до умерене активности...

„Елемент притиска”

„Русије неће ући у сукоб с међународном заједницом због Босне”

Рат у Хрватској и позиција Москве

Уплитање Врховног савета

Хуманитарна помоћ

Руски миротворци. Зона одговорности

Глава 6.

Година 1994. Штап и шаргарепа. Борба иницијативама

Миротворство НАТО-а

Фебруарска криза у Босни и Херцеговини и победа руске дипломатије

Успех ултиматума НАТО-а и емоционална преоптерећеност Виталија Чуркина

Тузла: „Верујемо у непристрасност Руса”

Изградити нове односе с НАТО-ом

Како измирити муслимане и Хрвате?

У знаку Контакт групе

Државна дума се залаже за адекватне акције Министарства спољних послова

Москва и хрватско-српски дијалог

Руски миротворци и интриге ОУН

Хуманитарна помоћ

Глава 7.

Година 1995. Русија и партнерство међу светским цивилизацијама

НАТО као учесник у решавању југословенске кризе

Москва се противи решавању проблема силом

Припреман је тајни сусрет Туђмана и Милошевића у Москви

Операција „Маркале – 2” није прошла глатко због руског официра

Русија и операције „Бљесак” и „Олуја” у Хрватској

Тема Југославије у руском Парламенту

Уочи Дејтона. Бомбардовати, па преговарати

Дејтон и Русија

Министрова оставка

Закључак

Списак скраћеница

Резиме

Регистри

Именски регистар

Географски регистар